Crohn i kolitis: zašto vam smeta hrana koju ste ranije jeli

Nekada ste mleko, testeninu i hleb jeli bez razmišljanja. Danas posle jedne kafe sa mlekom ili tanjira testenine stomak naduva, a bolest je, kako vam lekar kaže, u remisiji. Niste umislili: nova studija nudi mogući odgovor zašto se to dešava, a mi ćemo ovde objasniti šta se zna, šta se tek pretpostavlja i šta praktično možete da uradite.

Šta kaže nova studija: crevne bakterije i hrana

Prema saopštenju Američkog gastroenterološkog udruženja (AGA) od 7. oktobra 2026, nova studija objavljena u časopisu Gastroenterology nalazi da zapaljenje u crevima može promeniti način na koji crevne bakterije razgrađuju hranu. To bi moglo da izazove imunske reakcije na namirnice koje su ranije bile u redu.

Studiju je vodio Alberto Caminero sa McMaster univerziteta. U mišjim modelima kolitisa zapaljenje je iscrpelo bakterije koje razgrađuju mlečne proizvode i gluten, a to je povećalo osetljivost na hranu. Kada su te bakterije vraćene, osetljivost je opala. Pacijenti sa intolerancijom na hranu imali su manje tih bakterija i slabiji kapacitet za razgradnju okidača.

Važno je da budemo pošteni oko granica ovog nalaza:

• Mehanizam je pokazan na mišjim modelima, a kod pacijenata je nađen manjak tih bakterija.
• Radi se o jednoj studiji, a izvori govore o tome šta bi moglo da objasni pojavu, ne o dokazanom uzroku kod ljudi.
• Ne znamo još kako bi se to pretvorilo u terapiju, pa nemojte očekivati da će neki proizvod "vratiti" te bakterije.

Zanimljivo je i da ovo objašnjava nešto što mnogi pacijenti već znaju iz iskustva: tegobe sa hranom ne nestaju uvek kad nestane aktivno zapaljenje.

Koliko je ovo zapravo često

Prema podacima AGA i EurekAlert-a, oko dve trećine obolelih od IBD-a (zajednički naziv za Crohnovu bolest i ulcerozni kolitis) prijavljuje simptome povezane s hranom. Najčešće okrivljeni okidači su mlečni proizvodi, pšenica i vlakna.

U studiji su svi pacijenti bili u kliničkoj i histološkoj remisiji, a preko 85% njih je prijavilo reakcije na određenu hranu, naspram 33% ljudi bez IBD-a. Taj podatak dolazi iz samoprijave u istraživačkoj grupi, pa ga čitajte kao pokazatelj da je pojava česta, ne kao tačnu meru za sve.

Prosečan broj namirnica na koje su učesnici reagovali:

Grupa	Prosečan broj namirnica koje smetaju
Crohnova bolest	3,5
Ulcerozni kolitis	3,2
Bez IBD-a (kontrola)	1,3

Najčešći okidači bili su mlečni proizvodi, pšenica, kikiriki i orašasti plodovi, kofein i vlakna. Najčešći simptomi: nelagodnost, nadutost, proliv i bol u stomaku.

Još jedan zanimljiv detalj: kod oko 40% pacijenata tegobe vezane za hranu počele su pre dijagnoze, a kod 60% su se pogoršale posle nje. Među pacijentima sa ulceroznim kolitisom, 76% kaže da su intolerancije počele tek posle dijagnoze.

Mleko: laktoza je česta, ali nije pravilo

Veliko američko istraživanje, koje je obuhvatilo preko 71 milion pacijenata, pokazalo je da oboleli od IBD-a imaju 2,7 puta veći rizik od intolerancije laktoze. To se uklapa u priču, jer je laktoza jedan od najčešćih okidača, posebno kod Crohnove bolesti tankog creva.

Ali tu postoji važna nijansa. Italijanska studija na 54 pacijenta sa IBD-om u remisiji, koji su imali simptome sumnjive na intoleranciju laktoze, pokazala je da je test daha bio pozitivan kod 64,8% pacijenata. To znači da oko trećina njih, uprkos tegobama, zapravo nije intolerantna na laktozu. Zato se ne isplati da mleko izbacite "unapred", bez provere.

Šta to znači u praksi:

• Ne izbacujte sve mlečno odjednom. Tegobe mogu poticati od laktoze, ali i od nečeg sasvim drugog.
• Vodite dnevnik ishrane nekoliko nedelja: šta ste jeli, koliko, kada su se javili simptomi.
• Razgovarajte sa lekarom ili nutricionistom o testu na intoleranciju laktoze, pre nego što ukinete čitavu grupu namirnica.
• Ako se pokaže da laktoza smeta, razmislite o bezlaktoznim alternativama i o tome kako se kod vas ponašaju fermentisani proizvodi poput jogurta ili kefira, jer ljudi ih različito podnose.

Pšenica i gluten: ne znamo uvek šta tačno smeta

Ovo je mesto gde se lako pogreši. U saopštenjima se pšenica i gluten pominju zajedno kao okidači, ali se ne razdvaja šta tačno izaziva simptome: gluten, neka druga komponenta pšenice, ili nešto treće. Zato ne možemo reći da vam smeta "gluten" samo zato što vam smeta hleb.

Praktično to znači:

• Ako vam pšenica smeta, probajte da je zamenite i vidite da li se stanje popravlja, ali bez zaključaka unapred.
• Ako sumnjate na celijakiju, obavezno se testirajte kod lekara pre nego što počnete bezglutensku ishranu, jer izbacivanje glutena može da zamaska rezultate testova.
• Bezglutenska ishrana nije "zdravija" sama po sebi, a bezglutenski proizvodi nisu automatski bogatiji vlaknima ni vitaminima.

Što se tiče etiketa: u Srbiji, kao i u EU (Uredba br. 828/2014), izjava "bez glutena" sme da stoji samo ako gotov proizvod sadrži manje od 20 mg/kg glutena. Izjava "vrlo mali sadržaj glutena" dozvoljena je za proizvode posebno prerađene radi smanjenja glutena, do najviše 100 mg/kg. Udruženje Srbije za celijakiju daje licencu domaćim proizvođačima za oznaku precrtanog žitnog klasa. Ako vam je bezglutenska hrana potrebna, tražite te oznake i čitajte deklaraciju, a ne samo naslov na ambalaži.

Vlakna, orašasti plodovi i kofein: ne radi se samo o mleku i pšenici

Lista okidača u studiji je šira nego što se misli. Pored mleka i pšenice pominju se kikiriki i orašasti plodovi, kofein i vlakna. To je važno jer su to namirnice koje obično nalazimo na spisku "zdravih" izbora.

Kod vlakana pravilo je jednostavno: ono što vama prija, ne mora prijati nekome drugom, a ono što je prijalo u remisiji, ne mora prijati sada.

• Uvodite nove namirnice jednu po jednu, u maloj porciji, i sačekajte par dana pre sledeće.
• Kuvano i oljušteno povrće i voće obično je blaže od sirovog, ali i to je individualno.
• Orašaste plodove probajte u malim količinama i, ako vam odgovaraju, u obliku kreme ili samlevene, ne celih.
• Ako primetite da vam smeta kafa, ne znači da morate da ostanete bez toplog napitka; o alternativama se može razgovarati.

Nisu svi simptomi od zapaljenja

Čak i kada je zapaljenje utihnulo, neki ljudi i dalje imaju tegobe slične sindromu iritabilnog creva (IBS). Metaanaliza iz 2020. (Fairbrass i saradnici, Lancet Gastroenterol Hepatol) procenila je da takve simptome ima oko trećine obolelih u remisiji. Norveška studija je ipak pokazala niže vrednosti kad se remisija strože definiše (oko 22% posle godinu dana i oko 16% posle tri godine, naspram 9,5% u opštoj populaciji).

Brojevi se, dakle, razlikuju zavisno od toga kako se remisija definiše, pa ih ne treba čitati kao tačnu meru. Poenta je drugačija: gasovi i nadutost česti su kod obolelih od IBD-a bez obzira na aktivnost bolesti, i nisu uvek znak da se bolest vraća. Zbog toga je pametno da svaku promenu simptoma pretresete sa gastroenterologom, jer on može da razlikuje funkcionalne tegobe od pogoršanja bolesti.

Šta možete da uradite već danas

Za sada nema dovoljno dokaza da bilo koja specifična dijeta pouzdano produžava remisiju: pregledni radovi navode da nema konsenzusa o jednoj preporučenoj ishrani, iako za neke obrasce (na primer određene dijetetske protokole pod nadzorom stručnjaka, polu-vegetarijansku ishranu ili ishranu bez karagenana) postoje ohrabrujući signali. Ono što ishrana može jeste da vam olakša svakodnevicu, a o eventualnom posebnom obrascu ishrane odlučujte sa gastroenterologom ili nutricionistom. Evo plana koji ne traži da se odreknete svega:

1. Zapisujte obroke i simptome 3–4 nedelje.
2. Menjajte jednu stvar odjednom, ne pet.
3. Ne izbacujte čitave grupe namirnica bez razgovora sa lekarom ili nutricionistom, jer se tako lako ostaje bez važnih hranljivih materija.
4. Čitajte deklaracije, posebno kod proizvoda sa oznakom "bez glutena" ili "bez laktoze".
5. Prilagodite porcije: ponekad ne smeta namirnica, nego količina.

Različiti ljudi, različite situacije:

• Porodica: ako jedan član ima IBD, ne morate svima menjati ishranu. Dovoljno je da pripremite jedan "siguran" prilog ili osnovu koju svako dopunjava po želji.
• Rekreativac: pazite na kofein i na vlakna u pločicama i napicima pre treninga, jer se tegobe često javljaju baš tada.
• Početnik u dijagnozi: nemojte odmah da pravite stroge zabrane. Prvo pratite, pa tek onda menjajte.

Napomena: ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Ako imate Crohnovu bolest ili ulcerozni kolitis, promene u ishrani i suplementima dogovorite sa gastroenterologom ili nutricionistom.

Pronađite u našoj radnji

U radnji UNA Zdrava Hrana možete da pogledate organske žitarice, testenine i brašna, a za savet oko asortimana možete da pitate prodavca. Tu su i čajevi i napici, kao i orašasti plodovi i druge zdrave grickalice. Za probiotike i druge suplemente najbolje je da prvo pitate svog lekara, a mi ćemo rado saslušati šta vam je preporučio i pomoći oko izbora.

Nema potrebe da guglate sami: nama možete da ispričate šta vam smeta, a mi ćemo vam pokazati šta imamo. Naći ćete nas na adresi Slobodana Penezića Krcuna, kod mosta u Bresnici, u Kragujevcu, od ponedeljka do subote od 07:30 do 21:00, a nedeljom od 08:00 do 15:00.

Za kraj

Ako vam odjednom smeta hrana koju ste godinama jeli, niste preosetljivi, niti ste nešto pogrešno radili. Nova studija nudi moguće objašnjenje preko crevnih bakterija, ali je to tek početak istraživanja. Do tada najviše pomažu strpljenje, dnevnik ishrane i dobar razgovor sa lekarom. A kad budete birali šta da stavite na tanjir, svratite do nas, pa da zajedno pogledamo opcije.