Vrućina i krv: kako da se ohladite i ostanete lagani

Napolju 35 stepeni, u stanu se ne diše, a vi se pitate da li je normalno da vas boli glava, da ste umorni i da vam srce lupa jače nego obično. Kardiolozi poručuju da u takvim danima nije vreme za paniku, ali jeste vreme za malo više brige o sebi. Evo šta o vrućini i krvi kažu zvanični izvori i kako to možete da prevedete na tanjir i u čašu.

Zašto vrućina opterećuje srce i krv

Kratak odgovor: kada se telo bori da se rashladi, srce i bubrezi rade više, a gubitak tečnosti zgušnjava krv. Zato vrućina može da pogorša postojeće hronične bolesti srca i krvnih sudova.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da napor organizma da se rashladi dodatno opterećuje srce i bubrege, i da toplota može da izazove tešku dehidrataciju. Na svojoj stranici o toplotnim talasima SZO pominje i da toplota doprinosi nastanku krvnih ugrušaka (trombogenezi). Detalje možete pogledati na stranici SZO o toplotnim talasima.

Pregledni rad u časopisu Američkog udruženja za srce objašnjava mehanizam jednostavno: dehidracija zgušnjava krv i izaziva sužavanje krvnih sudova, što povećava rizik od koronarne tromboze i moždanog udara (izvor).

Kardiolog dr Milijana Balević iz Instituta „Dedinje“ podseća da su ljudi, kako kaže, genetski prilagođeni temperaturama od 25 do 28 stepeni, te da visoke temperature šire krvne sudove pa pritisak može da varira (izvor). Ona istovremeno poručuje da organizam ima određenu sposobnost prilagođavanja i da niko ne treba da upada u paniku (izvor).

Šta kaže istraživanje: u poznatom eksperimentu Keatinga i saradnika dobrovoljci su šest sati boravili u vazduhu od 41 °C. Broj crvenih krvnih zrnaca porastao je za 9%, a viskoznost krvi (gustina) za 24%, uglavnom već posle prvog sata (izvor). Treba imati u vidu da je to bio mali laboratorijski eksperiment u ekstremnim uslovima, a ne slika onoga što se dešava svakom od nas na terasi. Ista studija beleži da u toplotnim talasima raste smrtnost od koronarne i cerebralne tromboze, sa vrhuncem jedan do dva dana nakon najtoplijeg dana (izvor).

Praktična poruka: vrućina nije razlog za strah, ali jeste razlog da tečnost, obroke i odmor shvatite ozbiljno.

Ko treba da bude posebno pažljiv

Kratak odgovor: osobe starije od 65 godina i oni sa srčanim, plućnim ili bubrežnim oboljenjima.

SZO ih izdvaja kao posebno ugrožene i savetuje da se redovno proverava kako su (izvor). Zato jedan komšijski gest vredi više od bilo kog saveta: nazovite baku, đedu ili starijeg komšiju i pitajte jesu li pili vodu i da li im je u stanu podnošljivo.

Batut preporučuje da sobna temperatura tokom dana bude ispod 32 °C, a tokom noći ispod 24 °C, što je naročito važno za decu do dve godine, osobe starije od 60 godina i hronične bolesnike (izvor). Za one koji jedu lekove za pritisak ili srce važi jednostavno pravilo: bilo kakvu promenu terapije u vrućinama dogovarate isključivo sa lekarom, nikad sami.

Tečnost: koliko i kako

Kratak odgovor: pijte redovno, ne tek kada ožednite. SZO savetuje oko jednu čašu vode na sat, odnosno najmanje 2–3 litra dnevno.

Brojke koje čujete variraju. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) smatra da je adekvatan dnevni unos vode 2,0 litra za žene i 2,5 litra za muškarce, ali to uključuje i vodu iz hrane i važi za umerenu temperaturu i umerenu aktivnost, pa za ekstremne vrućine nije direktno primenjivo (izvor). Zato je SZO-ov okvir od 2–3 litra dnevno razumna orijentacija za zdrave odrasle, a ako imate bolest srca ili bubrega, količinu tečnosti uvek dogovorite sa svojim lekarom.

Šta pomaže da se to zaista ostvari:

• Flaša uvek na vidiku. Na stolu, u torbi, u kolima. Ono što je na dohvat ruke, to se i pije.
• Navika „čaša na sat“. Podesite sebi podsetnik, pogotovo ako radite za računarom i zaboravite.
• Ukus bez šećera. Batut uz običnu vodu preporučuje vodu sa nekoliko kapi limuna ili biljni čaj (izvor).
• Pažnja sa kafom i alkoholom. Batut savetuje da ih izbegavate jer deluju kao diuretici. Ne morate da pravite apsolutnu zabranu, ali u najtoplijim danima smanjite ih i dodajte čašu vode uz svaku šoljicu.
• Sa solju oprezno. Batut upozorava da se sa solju bude pažljiv, naročito kod visokog pritiska, bolesti bubrega i drugih stanja sa ograničenim unosom natrijuma. Ako nemate takvih ograničenja, obroci sa normalno slanim čorbama i varivima su sasvim dovoljni.

Šta jesti kad je 35 u hladu

Kratak odgovor: manje, češće i lakše. Batut preporučuje obavezan doručak, lagan ručak, laganu večeru i dve užine dnevno, a da se izbegava teška, prženo-pohovana i preslatka hrana (izvor).

Za letnji jelovnik Batut predlaže oko 500 grama voća i oko 300 grama svežeg povrća dnevno, uz supe, čorbe i variva koji nadoknađuju minerale i elektrolite. Namirnice sa puno vode su krastavac, zelena salata, paradajz, tikvice, lubenica i breskve (izvor).

Evo kako to izgleda u tri tipična dana:

Obrok	Porodica sa decom	Rekreativac	Stariji ukućanin
Doručak	Ovsena kaša sa voćem, čaša vode	Jogurt (ili biljna alternativa), voće, šaka orašastih plodova	Lagan obrok po navici, čaj mlak ili sobne temperature
Užina	Breskva ili lubenica	Voćna ili proteinska pločica, voda	Voće, čaša vode
Ručak	Čorba od povrća ili hladna salata od krastavca i paradajza	Testenina sa tikvicama i salatom	Lagana čorba ili variva od povrća
Užina	Krastavac sa dipom	Šaka orašastih plodova	Voće
Večera	Lagana salata sa jajima ili leblebijama	Salata i hleb	Lagan obrok, ne kasno uveče

Pravilo od oka: tanjir treba da ima više povrća nego običnog, a obrok da bude takav da posle njega ne želite odmah da legnete. Pohovana hrana i teška pečenja neka sačekaju prohladniji dan.

Čajevi za vrućine: topli ili ladni

Kratak odgovor: nezaslađen biljni ili zeleni čaj je dobar način da unesete tečnost, a ladni čaj iz frižidera je često lakši za piće od obične vode.

Evo nekoliko jednostavnih ideja:

1. Ladni biljni čaj. Skuvajte veću količinu čaja uveče, ohladite i čuvajte u frižideru. Dodajte koji list mente ili kriške limuna.
2. Zeleni čaj, razblažen. Skuvajte slabiji i ohladite. Ako ste osetljivi na kofein, ne pijte ga kasno popodne.
3. Voda sa voćem. Krastavac, limun i nekoliko listova mente u bokalu vode daju svež ukus bez šećera.

Greška koju često viđamo: kupovina gaziranih i zaslađenih sokova „da se osvežimo“. Oni gase žeđ nakratko, a šećer samo pojačava osećaj da vam treba još. Prirodni sokovi i napici su bolji izbor, ali i njih pijte umereno, uz čistu vodu.

Kad ipak treba kod lekara

Kratak odgovor: bol u grudima koji traje dvadesetak minuta ili duže ne sme da se ignoriše.

Dr Balević upozorava upravo na to (izvor). Isto važi za nagli nedostatak vazduha, jaku vrtoglavicu, slabost na jednoj strani tela ili otežan govor, kao i otok i bol u jednoj nozi, što su razlozi da odmah pozovete hitnu pomoć. Hrana, čajevi i suplementi mogu da podrže zdrave navike, ali nisu zamena za lekara ni za terapiju koju vam je lekar propisao.

Ako vam se u vrućinama pojave simptomi kao što su jaka glavobolja, mučnina, zbunjenost ili prestanak znojenja, tražite pomoć. Isto važi ako uzimate lekove za srce, pritisak ili ste na terapiji za razređivanje krvi: pre bilo kakvog novog suplementa posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Mali kućni plan za toplotni talas

Batut definiše toplotni talas kao najmanje tri uzastopna dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom iznad kritične vrednosti (izvor). Kada najava stigne, korisno je imati plan:

• Nabavite unapred: čajeve, voće i povrće bogato vodom, lagane užine. Ne morate da izlazite u najtoplijem delu dana.
• Raspored: obaveze van kuće obavite rano ujutru ili uveče, a sredinu dana provedite u hladu.
• Kuća: držite roletne spuštene tokom dana, a prozore otvarajte noću i ujutru.
• Obuća i odeća: lagana, svetla, prirodni materijali.
• Provera: nazovite starije članove porodice i komšije.

Pronađite u našoj radnji

U UNA Zdravoj Hrani možete da nabavite deo onoga što je ovde pomenuto: biljne mešavine i zeleni čaj, prirodne sokove i napitke, orašaste plodove, voćne i proteinske pločice kao zamenu za grickalice iz kioska, kao i organske žitarice i testenine za lagane obroke. Ako uzimate lekove ili imate zdravstvene probleme, naš prodavac će vam rado pomoći pri izboru, a za sve što se tiče terapije pitajte lekara. Za sve ostalo što ovde nije pomenuto, slobodno pitajte u radnji.

Nalazimo se na adresi Slobodana Penezića Krcuna (kod mosta u Bresnici), 34000 Kragujevac. Radimo ponedeljkom do subote od 07:30 do 21:00, a nedeljom od 08:00 do 15:00. Telefon: 034 387 257.

Za kraj

Vrućina je naporna za svakoga, a za srce i krvne sudove posebno, ali nije razlog za paniku. Ako pijete redovno, jedete lakše i manje odjednom, sklonite se iz sunca u najtoplijem delu dana i pazite na starije oko sebe, većina dana prolazi bez problema. Kada osetite nešto neobično, ne čekajte, javite se lekaru. A kad vam zatreba nov čaj, užina ili savet, svratite do nas u Bresnicu.

Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. Ako imate bolest srca, krvnih sudova ili bubrega, ili uzimate terapiju, količinu tečnosti i ishranu u vrućinama dogovorite sa svojim lekarom.