Setva za kasnu jesen: šta još stiže da se posadi i berba do

Danas je 30. oktobar i leje se već prazne, a mnogi baštovani s pravom pitaju: da li je još nešto moguće ili je sezona gotova? Iskreno, rok za klasičnu avgustovsku setvu je prošao. Ali dobra vest je da se avgustovska logika, "nemoj ostaviti zemlju praznu, seji brzo i otporno", može primeniti i sada, u manjem obimu, a za sledeću godinu vredi da je zapamtite od prvog dana.

U ovom tekstu pogledajte šta se i dalje radi u oktobru, šta posejati kad god dođe kraj avgusta sledeće sezone, i kako uz sopstveno povrće slažete zimsku kuhinju.

Zašto je kraj avgusta bio pravi trenutak (i šta to znači za sledeću sezonu)

Krajem avgusta zemlja je još topla, pa seme brzo klija, dok kraći dani i svežije noći prijaju brzorastućem povrću. To je ta kombinacija koja pravi razliku: seme dobija toplotu odozdo, a biljka hladnije vreme odozgo.

Postoji još jedan detalj koji se često previdi. Prema američkom baštovanskom vodiču (Gardener's Supply), povrće posejano krajem leta obično sazreva oko dve nedelje duže nego što piše na kesici, jer su dani kraći i vazduh hladniji. Zato rok koji vidite na pakovanju uvek produžite za otprilike dve nedelje, a ako brojite unazad od prvog mraza, računajte sa tom rezervom.

Za sledeću godinu praktično pravilo glasi: ne čekajte da vam propadne paradajz pa tek onda mislite na leju. Odredite već u julu koji deo bašte oslobađate za jesenju setvu.

Šta se u Srbiji seje krajem leta: pregled kultura

Izvori se oko tačnih rokova ne slažu u potpunosti. Jedni savetuju sredinu, drugi drugu polovinu avgusta, a neki upozoravaju da se sačeka ako je zemlja još vruća. Zato tabelu čitajte kao orijentir, a ne kao zakon.

Kultura	Kada se seje	Napomena
Spanać	Krajem jula i tokom avgusta; zimska setva u septembru (Agroklub)	Podnosi blag mraz i može da prezimi
Rotkvice	Više tura, na svakih 7 do 10 dana	Brzo sazrevaju, berba se ravnomerno raspoređuje
Zimska salata	Od sredine avgusta do kraja septembra	Seme niče za 8 do 20 dana, zavisno od vremena
Matovilac	Kasnije leto i jesen	Niče sporije, ali dobro podnosi hladnoću
Rukola, kelj, peršun, cikorije	Kasno leto	Uz zaštitu mogu da prezime

Što se tiče vremena do berbe, rotkvice sazrevaju za otprilike 30 do 60 dana, a spanać za 35 do 45 dana (Univerzitet Minesote). Brojke se razlikuju od izvora do izvora, pa je najbolje da pratite kesicu sa semenom i dodate onu dve nedelje rezerve.

Spanać, rotkvice, salata: "brzo" ne znači "bez posla"

Naslovi koji obećavaju da povrće raste samo od sebe malo preteruju. Brzorastuće kulture jesu nezahtevne u poređenju sa paradajzom, ali jedno pravilo ne preskačite: zemljište treba držati vlažnim dok seme ne nikne i dok biljke ne ojačaju. Kasnoletnja setva, dakle, ipak traži zalivanje, a spanać je naročito osetljiv na nedostatak vode.

Nekoliko praktičnih saveta:

• Sejte u talasima. Umesto cele leje odjednom, sejte po malo na svakih sedam do deset dana. Tako nećete dobiti dvadeset rotkvica istog dana, nego sveže količine koje stvarno možete pojesti.
• Ne zalivajte "na kapi". Bolje je ređe i dobro nego svaki dan malo. Zemlja treba da bude vlažna, a ne natopljena.
• Dubina setve. Izvori se razlikuju (od oko 2 do 4 cm za spanać), pa se držite uputstva sa kesice.
• Ne sejte u vrelu zemlju. Ako je i dalje veoma toplo, bolje je sačekati nego gledati kako seme ne niče.

Šta sada, krajem oktobra: zaštita i prezimljavanje

Ako ste u avgustu ili septembru nešto posejali, sada je vreme da to sačuvate. Spanać, rukola, kelj, matovilac, peršun i cikorije su kulture koje uz zaštitu mogu da prezime i nastave rast u proleće (Univerzitet Merilend, ekstenziona služba).

Šta to znači u praksi:

1. Prekrivka. Lagana agrotkanina ili folija preko leje štiti od jačih mrazeva.
2. Hladni lej ili mali plastenik. Za one koji imaju mesta, to produžava berbu.
3. Malč. Sloj slame ili suvog lišća oko biljaka čuva vlagu i ublažava udar hladnoće.
4. Realna očekivanja. Berba "sve do zime" moguća je samo kod otpornih kultura i uz zaštitu. Osetljive biljke poput krastavaca, tikvica i niskog pasulja ne podnose mraz, pa se za kasnu setvu mogu računati samo kao "možda, ako vreme posluži".

Za Srbiju nema jedinstvenog datuma prvog mraza, jer zavisi od kraja i nadmorske visine. Zato se oslonite na lokalno iskustvo komšija i na vremensku prognozu pre nego što pokrijete leju.

Sezonski ritam: kako izgleda plan za sledeću godinu

Da bi sledeće jeseni sve stiglo na vreme, evo jednostavnog okvira koji možete prilagoditi svojoj bašti:

• Jul: odlučite koju leju oslobađate i spremite seme.
• Kraj jula i avgust: spanać, rotkvice, salata u talasima, prema vremenu.
• Septembar: zimska setva spanaća i salate, priprema prekrivki.
• Oktobar: zaštita, malč, berba onoga što je stiglo.
• Zima i rani proleće: berba otpornih kultura pod zaštitom.

Za početnika je dovoljno da počne sa rotkvicama i spanaćem. Za porodicu sa decom rotkvice su odličan "projekat", jer se vide rezultati za nekoliko nedelja. Rekreativac koji voli pripremu obroka za poneti dobiće svežu salatu i listove za sendviče bez odlaska u prodavnicu.

Koliko povrća nam zapravo treba

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasli unose najmanje 400 g voća i povrća dnevno, što odgovara pet porcija od po oko 80 g (FAO i NCBI). Sopstvena leja sa listastim povrćem lako pokriva deo te količine, a ostatak dopunjavate onim što kupite.

Zimi je to važnije nego što se čini. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" preporučuje da se u hladnijem delu godine unosi voće i povrće bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima, kako bi se podržala ishrana u periodu kad je imunitet na probi. Ako imate bilo kakvih zdravstvenih pitanja u vezi sa ishranom, najbolje je da se posavetujete sa lekarom ili nutricionistom.

Dopuna sopstvene bašte: zimska kuhinja

Čak i najbolja leja ne daje sve što je potrebno za sitan, topli zimski obrok. Zato je pametno da uz sopstveno povrće imate stalne zalihe koje se dugo čuvaju. Evo kako to izgleda u praksi:

• Salata od spanaća i rotkvica postaje punija obrok uz šaku orašastih plodova ili semenki.
• Čorba ili variva od povrća dobijaju hranljivost uz mahunarke, a po potrebi i uz organske žitarice ili testeninu.
• Doručak može da se obogati čijom ili drugom superhranom, dodatom u kašu ili jogurt.

Semenke bundeve su dobar primer: prema Batutu (u prilogu koji prenosi TV), imaju značajnu hranljivu vrednost zbog vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa. Posluže kao posip preko supe ili salate, ili kao zdrava grickalica između obroka. Što se tiče tačne dnevne količine mahunarki, izvori se razlikuju, pa je najbolje da je prilagodite sebi i da potražite savet stručnjaka ako imate posebne potrebe.

Pronađite u našoj radnji

Za sve ono što bašta ne daje, tu smo mi. U UNA Zdravoj Hrani u Kragujevcu držimo organske žitarice, testenine i brašna proverenih proizvođača, orašaste plodove i druge zdrave grickalice, kao i superhranu poput čije, uz uputstvo kako se zaista koristi. Ne znate šta bi vam najviše odgovaralo za zimske obroke? Pitajte nas, preporuku po meri dajemo već 15 godina.

Nalazimo se u ulici Slobodana Penezića Krcuna, kod mosta u Bresnici, 34000 Kragujevac. Radimo ponedeljkom do subote od 07:30 do 21:00, a nedeljom od 08:00 do 15:00. Telefon: 034 387 257. Prodajemo isključivo u radnji, bez online prodaje i dostave.

Zaokružimo priču

Sezona gajenja ne završava se kad otkažu paradajz i paprika. Sa malo planiranja, redovnim zalivanjem do nicanja i pravilnom zaštitom, leje mogu davati sveže listove i koren i duboko u jesen, a otporne kulture i preko zime. Ove godine iskoristite oktobar za zaštitu onoga što ste posejali, a za sledeću sezonu zapišite: oslobodite leju i krenite sa setvom na vreme.

I dok vaša bašta radi svoje, svratite do nas po organske namirnice i superhranu za zimski jelovnik. Rado ćemo vam pomoći da sklopite obroke koji prijaju i telu i džepu.