Obroci za slab apetit tokom lečenja: 6 jednostavnih ideja

Kad se u kući neko bori s rakom, kuhinja često postane najteže mesto. Hrana ne miriše kao pre, ukusi se menjaju, a tanjir pun do vrha samo pojača osećaj sitosti. Ovaj tekst nije zamena za nutricionistu ni lekara, ali može da vam da ideje i redosled stvari koje su se pokazale korisnim.

Prvo pravila igre: manje, češće i pametnije

Kad je apetit slab, cilj je da svaki zalogaj nešto vredi. Američki Nacionalni institut za rak (NCI) savetuje da se jede 5–6 manjih obroka dnevno, da se najveći obrok pojede onda kad je apetit najjači i da se proteinska hrana jede prva u obroku, dok još ima mesta u stomaku.

Još dve praktične stvari:

• Jedite po satu, a ne po gladi. Memorial Sloan Kettering savetuje jelo po rasporedu, otprilike na svaka 2 sata, umesto čekanja da glad dođe. Može pomoći alarm na telefonu.
• Tečnost pijte između obroka. Uz obrok samo male gutljaje, jer veća količina (preko 120–180 ml) stvara osećaj sitosti. NCI to isto savetuje.

I još nešto što porodice često pogrešno shvate: tanjir nije cilj, zalogaji jesu. Malo jelo u lepoj, maloj posudi deluje manje zastrašujuće od pune porcije.

Koliko je „dovoljno": brojke bez straha

Evropsko društvo za kliničku ishranu (ESPEN) navodi da se potrebe za energijom, ako se ne mere individualno, procenjuju kao kod zdravih osoba: oko 25–30 kcal po kilogramu telesne mmase dnevno. Za proteine preporuka je više od 1 g po kilogramu, a ako je moguće do 1,5 g po kilogramu.

Primer radi: za osobu od 70 kg to je okvirno 70–105 g proteina dnevno. Ovo je samo ilustracija, jer tačan cilj zavisi od vrste bolesti, terapije i funkcije bubrega. Kod bubrežne insuficijencije ESPEN preporučuje da unos ne prelazi 1,0 do 1,2 g po kilogramu, pa to svakako pitajte lekara ili nutricionistu.

Dobra vest iz istih smernica: većini bolesnika ne trebaju posebne mešavine aminokiselina. Dovoljan je kvalitetan protein iz životinjskih, mlečnih i biljnih izvora.

Šest ideja koje možete da napravite i kad nemate snage

1. Smuti „pije se lakše nego što se jede"

Kad čvrsta hrana ne ide, NCI preporučuje milkšejkove, smutije, sokove ili supe, a blender za napitke bogate kalorijama i proteinima.

Osnova: jogurt ili kefir (ako ih podnosite), zrela banana, kašika kikiriki putera ili mlevenih orašastih plodova, kašika ovsenih pahuljica. Sve izblendajte do glatke teksture i pijuckajte polako, u više navrata, a ne na eks.

2. Kaša od ovsa sa orasima i voćem

Topla, mekana, lako svarljiva. Ovsene pahuljice kuvajte u mleku (ili biljnom napitku) umesto u vodi, dodajte kašiku mlevenih oraha ili bademovog putera i voće po ukusu. Čia seme može se ubaciti u malim količinama, a ako vam smeta tekstura, samelite ga.

3. Kajgana ili omlet sa sirom

Jaja su jedan od primera proteinske hrane koje NCI navodi. Pripremaju se za 5 minuta, mekana su i dobro prihvaćena kad je stomak osetljiv. Bitno: jaja skuvajte ili ispecite sasvim čvrsto, bez tečnog žumanceta. Uputstva NCI-ja u srpskom prevodu to izričito savetuju.

4. Supa-krem od povrća sa dodatkom

Krompir, šargarepa i bundeva kuvani u blagoj supi pa izblendani, uz kašiku maslinovog ulja i malo kuvane leblebije ili sočiva za protein. Hrana na sobnoj temperaturi ili mlaka često se bolje podnosi nego vrela, naročito kod mučnine.

5. Pire krompir ili kaša od pirinča sa pilećim ili ribljim filetom

Mekano, blago, bez jakih mirisa. NCI savetuje blagu, lako svarljivu hranu umesto teških obroka i izbegavanje jakih mirisa. Meso mora biti dobro termički obrađeno, bez crvene unutrašnjosti, a sirova riba i školjke se izbegavaju.

6. Tost ili kreker sa namazom, „suvi" obrok za mučninu

Kad je mučnina u prvom planu, NCI preporučuje suvu hranu poput krekera ili tosta tokom dana, kao i da se obroci ne preskaču, jer prazan stomak može pogoršati mučninu. Namažite tanko humusom, krem sirom ili orašastim puterom.

Tabela: šta radi šta

Problem	Šta pomaže	Ideja iz teksta
Brzo se zasiti	Manji obroci, tečnost između obroka	Smuti, mali obroci svaka 2 sata
Mučnina	Blaga, suva, lako svarljiva hrana	Tost, kreker, pire
Slab apetit	Gusta hrana (kalorije + proteini)	Kaša sa orasima, kajgana
Ne ide čvrsta hrana	Napici i supe	Smuti, supa-krem
Promena ukusa/mirisa	Javite se lekaru, probajte hladnije/mlake obroke	Jela sobne temperature

Šta je rizično: biljke, sokovi i „prirodni" dodaci

Ovo je deo koji porodice najčešće preskoče. Prirodno ne znači bezbedno uz terapiju.

Pregledni radovi opisuju da kantarion (Hypericum perforatum) jako utiče na enzime koji razgrađuju lekove i može sniziti izloženost nekim onkološkim lekovima. U jednoj studiji smanjio je koncentraciju aktivnog metabolita irinotekana za 42%. Sok od grejpfruta deluje suprotno i povećava izloženost pojedinim lekovima, poput nilotiniba i sirolimusa, pa raste rizik od toksičnosti.

To ne znači da je svaki čaj ili sok zabranjen uz svaku terapiju. Interakcija zavisi od konkretnog leka. Zato je pravilo jednostavno: pre bilo kog biljnog čaja, suplementa, vitamina ili superhrane pitajte onkologa ili farmaceuta, i to sa tačnim nazivom leka koji primate.

Što se tiče takozvane neutropenične dijete (stroga ograničenja hrane kada su leukociti niski): meta-analiza iz 2019. nije našla dokaze koji je podržavaju, ali o tome kako se hraniti u periodu niskog imuniteta odlučuje vaš tim lekara. Higijena i pravilna termička obrada hrane ostaju važne u svakom slučaju. Pasterizovani sokovi, mleko, mlečni proizvodi i med su savet iz uputstava NCI-ja.

Praktični saveti za porodicu

• Skuvajte unapred i zamrznite po porcijama. Savet iz srpskog prevoda NCI uputstva. Kad dođe dobar dan, a snage za kuvanje nema, obrok je spreman.
• Zapišite kad je apetit najjači. Kod mnogih je to jutro. Tada ponudite najhranljiviji obrok.
• Ne forsirajte. Pritisak „moraš da pojedeš" često daje suprotan efekat. Ponudite mali zalogaj i ostavite ga na vidnom mestu.
• Pratite težinu. Pothranjenost je kod onkoloških bolesnika česta, a pregledni rad navodi da je prisutna kod 15–40% bolesnika pri dijagnozi i da se tokom lečenja povećava, uz velike razlike zavisno od vrste tumora i načina procene. Ako gubi kilograme, javite lekaru, ne čekajte sledeću kontrolu.
• Javite lekaru za mučninu, povraćanje, promenu ukusa i mirisa. Za njih postoje terapije koje prehrambeni saveti ne zamenjuju.

Domaći izvor koji vredi pogledati: Institut za onkologiju i radiologiju Srbije preporučuje hranu bogatu proteinima i kalorijama, među kojom su jaja, sir, mleko, meso, piletina, riba, lešnik i kikiriki.

Pronađite u našoj radnji

U UNA Zdravoj Hrani možete naći namirnice koje se lako uklapaju u ove ideje: organske ovsene pahuljice i žitarice, organska brašna i testenine, orašaste plodove za kaše i smutije, proteinske i voćne pločice za brzi zalogaj između obroka, kao i čia seme i drugu superhranu. Tu su i čajevi i prirodni sokovi, ali kako smo rekli, kod čajeva i suplemenata uvek prvo proverite sa lekarom. Naši prodavci rado će vam pomoći oko izbora, a za sve što se tiče terapije odluka je na vašem onkologu.

Svratite kod nas: Slobodana Penezića Krcuna (kod mosta u Bresnici), Kragujevac. Radimo ponedeljak–subota 07:30–21:00, nedeljom 08:00–15:00. Telefon: 034 387 257.

Za kraj

Kad je apetit slab, nema savršenog obroka. Postoji samo obrok koji se pojede. Manji zalogaji, češće, sa proteinima na prvom mestu i bez pritiska, uz stručan savet lekara i nutricioniste, najčešće je put koji vodi nekud. Ako vam treba pomoć oko izbora namirnica, svratite u radnju, a tamo ćemo zajedno razmisliti šta bi moglo da prija vama ili vašem najbližem.

Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara ili nutricioniste. Ishrana i suplementi tokom onkološkog lečenja treba da se usklade sa vašim onkološkim timom.