Kremaste čorbe cele zime: recepti i plan za nedelje

Kad prve hladnoće stignu, večera iz jednog lonca postaje mali kućni ritual. Dobra vest je da za kremastu čorbu ne treba ni skupa oprema ni mnogo vremena, a svake nedelje može da izgleda i ima ukus drugačije. U nastavku je osnovni recept koji radi za gotovo svako povrće, pet varijacija za pet nedelja i nekoliko pravila da čorba ispadne kremasta, a ne vodnjikava.

Osnovni recept: jedna formula za sve čorbe

Kremasta čorba se uvek pravi po istom obrascu: oko 700 g povrća, jedna glavica luka, 2–3 kašike ulja, oko 1 litar vode ili supe, začini i, po želji, malo kremastog dodatka. Kad savladate ovaj okvir, svaku nedelju menjate samo glavni sastojak.

Postupak za 4 porcije:

1. Na ulju prodinstajte sitno seckan crni luk 5–7 minuta, dok ne postane staklast. Ne treba da porumeni, jer čorba dobije gorak ukus.
2. Dodajte isečeno povrće (kockice od 2 cm) i mešajte 2–3 minuta.
3. Prelijte tečnošću tek toliko da povrće bude pokriveno, pa kuvajte 20–25 minuta na tihoj vatri, dok se ne omekša kad ga probodete viljuškom.
4. Izmiksajte štapnim mikserom direktno u loncu. Ako je pregusta, dolijte vruće vode po kafenu šoljicu.
5. Tek na kraju probajte i dosolite, jer se ukus posle miksanja menja.

Dve sitnice prave razliku. Prvo, povrće sečeno u kockice iste veličine omekša istovremeno, pa nema grudvica. Drugo, vodu dodajte postepeno: lakše je razrediti nego zgusnuti.

Pet čorbi za pet nedelja

Evo plana koji možete da pratite redom ili da mešate po raspoloženju. Količine su za četiri porcije.

Nedelja	Čorba	Glavni sastojak	Šta je dodatak
1	Čorba od bundeve	oko 700 g bundeve	malo đumbira ili pečene bundeve semenke
2	Čorba od šargarepe	oko 600 g šargarepe i 1 celer	kašika čije ili kašika pavlake
3	Čorba od karfiola	1 manja glavica	prstohvat muskatnog oraščića
4	Čorba od crvenog sočiva i šargarepe	150 g sočiva, 2 šargarepe	kurkuma i limunov sok
5	Čorba od kelja i belog pasulja	300 g kelja, 1 šolja kuvanog pasulja	seme bundeve

Bundeva je klasik i ne traži dodatno zgušnjavanje, jer se sama raspadne u kremu. Dobro joj stoje bundeva s đumbirom ili obična, a po želji i parče pečene bundeve umešane na kraju.

Šargarepa daje slatku, blagu čorbu koju često jedu i deca. Za bolji ukus šargarepu prvo propržite u loncu minut-dva, pa tek onda dolijte tečnost.

Karfiol je najlakša varijanta za one koji ne vole „preslatke" čorbe. Mekan je, neutralnog ukusa, pa podnosi i oštrije začine.

Crveno sočivo zgušnjava čorbu bez ikakvog dodatka i ne mora da se potapa preko noći. Dovoljno je da ga isperete i kuvate zajedno s povrćem.

Kelj sa belim pasuljem je najzasitnija opcija: pasulj čini čorbu gustom i kremastom, a kelj daje zeleni, malo gorkast ton koji se lepo slaže sa limunom.

Kako da čorba ispadne kremasta bez šlaga

Kremastost ne dolazi od mleka i pavlake, nego od skrobastog povrća i dobrog miksanja. Bundeva, krompir, sočivo i pasulj prirodno zgušnjavaju čorbu, a miksiranje dok je još vruća daje najglađu teksturu.

Ako želite bogatiji ukus, imate nekoliko puteva:

• Kašika maslinovog ulja na tanjir, usuta na kraju, daje sjaj i zaokružuje ukus.
• Kašika pavlake ili kiselog mleka ide u tanjir, ne u lonac, da se ne prelije.
• Biljna alternativa: za one koji izbegavaju laktozu, dovoljna je kašika kremastog biljnog napitka ili malo samlevenih orašastih plodova umešanih pre miksiranja.
• Hleb: parče starog hleba kuvano s povrćem zgusne čorbu i potroši ostatke.

Greška koja se često pravi je preterano prokuvavanje. Ako povrće kuvate predugo, izgubi ukus i boju, a čorba postane bljutava. Čim se povrće raspada na viljušku, vreme je za miksanje.

So, začini i bilje: kako dosoliti pametno

Najvažnije pravilo za čorbe je da se soli na kraju i postepeno. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima manje od 5 g soli dnevno (manje od 2 g natrijuma), i to je granica za sve izvore zajedno: hleb, mesne prerađevine i čorba. Zato je čorba dobro mesto da se so smanji, a ukus nadoknadi na druge načine. Više o tome možete pročitati u SZO preporuci o natrijumu.

Institut „Batut“ u savetima za zdravo srce preporučuje upravo to: umesto dosoljavanja koristiti začinsko bilje. U praksi:

• Bundeva: đumbir, cimet, malo muskatnog oraščića.
• Šargarepa: korijander, kim, svež peršun na kraju.
• Karfiol: muskatni oraščić, beli biber, malo limunovog soka.
• Sočivo: kurkuma, kumin, kora limuna.
• Kelj i pasulj: ljuta ili slatka paprika, lovorov list, beli luk.

Što se tiče vrste soli, vredi znati da himalajska so ima praktično isti sadržaj natrijuma kao obična kuhinjska, pa nema dokaza da ima posebne zdravstvene prednosti. Takođe, ružičasta himalajska so obično nije jodirana, tako da ako njome u potpunosti zamenite jodiranu, možete ostati bez izvora joda. Birajte vrstu soli prema ukusu, ali ne računajte na to da je neka „zdravija". Više o tome pročitajte u tekstu na WebMD-u.

Čorba kao deo dnevnog obroka

Čorba od povrća može da bude jedan od obroka tokom dana. Prema zimskim preporukama koje je Batut dao za ishranu, jedan obrok dnevno treba da bude supa ili čorba od povrća, bundeve, sočiva, karfiola ili brokolija (tačne formulacije pročitajte u izveštaju o toj preporuci).

Ipak, nekoliko stvari vredi imati na umu:

• SZO preporučuje najmanje 400 g povrća i voća dnevno. Tanjir čorbe doprinosi toj količini, ali ne mora da je pokrije. Skrobno povrće poput krompira se u tih 400 g ne računa.
• Čorba je dobra osnova, a ne ceo obrok. Uz nju dodajte integralni hleb, mali obrok proteina ili šaku orašastih plodova, pa je to sasvim dovoljno za ručak ili laganu večeru.
• Šargarepa i bundeva su bogate beta-karotenom, a bundeva je i inače niskokalorično povrće, pa je čorba od nje lagana, a hranljiva. Ako imate zdravstvenih tegoba ili posebnu dijetu, o ishrani se posavetujte s lekarom ili nutricionistom.

Kako pametno kuvati i čuvati

Čorba je idealno jelo za unapred. Skuvajte veći lonac u nedelju i imaćete gotov obrok za nekoliko dana.

• Batut savetuje da se kuvana jela posle pripreme što pre ohlade i čuvaju u frižideru najduže dva do tri dana. To važi i za čorbe.
• Ohladite je u plićem sudu da brže izgubi toplotu, pa poklopite i sklonite u frižider.
• Za duže čuvanje čorbu možete zamrznuti u porcijama. Kad je zagrevate, dovedite je do ključanja i dolijte malo vode ako je zgusnuta.
• Kremaste dodatke (pavlaku, ulje, semenke) uvek dodajte tek u tanjir, ne pre čuvanja.

Primer za porodicu: u nedelju skuvate čorbu od bundeve (4 porcije), a u sredu čorbu od karfiola. Svaka traje do dva-tri dana u frižideru, a vikend je slobodan od kuvanja.

Primer za rekreativca: čorba od crvenog sočiva uz parče integralnog hleba posle treninga je topao, jednostavan obrok koji se sprema za pola sata.

Primer za početnika: počnite sa bundevom ili šargarepom. Praštaju greške, a rezultat je skoro uvek dobar.

Pronađite u našoj radnji

Za ove čorbe ne treba ništa egzotično, a deo toga možete pronaći u UNA Zdravoj Hrani: organske žitarice, testenine i brašna, orašaste plodove i semenke za posipanje, kao i biljne čajeve za topli obrok koji se lepo uklapaju uz čorbu. Ako niste sigurni šta bi išlo uz koju čorbu, pitajte našeg prodavca — iza nas je 15+ godina iskustva i rado ćemo vam preporučiti kombinaciju po vašem ukusu. Nalazimo se kod mosta u Bresnici (Slobodana Penezića Krcuna, 34000 Kragujevac), radimo ponedeljkom do subote od 07:30 do 21:00, a nedeljom od 08:00 do 15:00.

Za kraj

Sezona čorbi ne mora da bude monotona. Jedan osnovni recept, pet različitih glavnih sastojaka i par dobro odabranih začina dovoljni su da cele zime jedete nešto novo, a ne trošite ni puno vremena ni novca. Probajte da svake nedelje promenite samo jednu stvar i videćete koja vam je omiljena. A kad vam zatreba ideja ili savet, svratite do nas u radnju.

Napomena: tekst je opšteg karaktera i ne zamenjuje savet lekara ili nutricioniste. Ako imate zdravstvenih tegoba, hroničnih bolesti ili posebnu dijetu, posavetujte se sa stručnim licem.