Ko treba da pazi na paradajz: 4 stanja i čime ga zameniti

Paradajz je na stolu skoro svaki dan: u salati, u sosu, na tostu. Većini ljudi odlično prija, ali ima i onih kojima posle salate svrbi usta, peče u grudima ili se javljaju tegobe koje ne umeju da objasne. Evo kome paradajz može da smeta, šta je u tome stvarno, a šta mit, i čime ga zameniti.

Prvo da razjasnimo: za većinu ljudi paradajz je potpuno u redu

Ovaj tekst nije poziv da paradajz izbacite iz kuhinje. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasli dnevno jedu najmanje 400 g voća i povrća, oko pet porcija, a paradajz je jedan od najpristupačnijih načina da se do toga stigne.

Ali "povrće za sve" ne znači "svaka vrsta povrća za svakoga". Ako imate neko od stanja ispod, vredi da pratite kako reagujete, a o ishrani se posavetujete sa lekarom ili nutricionistom. Ovo su opšte informacije, ne zamena za stručni savet.

1. Alergija na polen: svrab usta od svežeg paradajza

Ako vas posle zalogaja sirovog paradajza zasvrbe usta ili grlo, a imate sezonski polen-alergiju (trave, breza), uzrok je najverovatnije oralni alergijski sindrom, poznat i kao polensko-prehrambeni sindrom. Prema pregledu Allergy Clinic, to je najčešći uzrok simptoma alergije na paradajz kod odraslih. Proteini u sirovom paradajzu liče na alergene polena trava i breze, pa ih imuni sistem pomeša.

Dobra vest je da su ti proteini osetljivi na toplotu. Zato mnogi ljudi koji ne podnose svež paradajz bez problema jedu kuvani sos, kečap ili picu.

Postoji i ozbiljniji oblik. Proteini za transfer lipida (LTP) otporni su na toplotu i na varenje, pa kuvanje ne pomaže, a reakcije mogu biti teže i obuhvatiti celo telo. Britansko istraživanje odraslih sa alergijom na LTP beleži da su reakcije često izazivali i pire ili supa od paradajza, uz češću koprivnjaču i oticanje. Alergija na paradajz povezuje se i sa alergijom na polen trava i na lateks.

Praktično:

• Svrab usta samo od sirovog paradajza, a kuvani prolazi: verovatno je blaži oblik. Ipak ga pomenite lekaru.
• Reakcije i od kuvanog paradajza, oticanje, koprivnjača ili teškoće sa disanjem: potreban je alergolog. Ne eksperimentišite sami.

2. Refluks (GERB): peče iza grudne kosti posle sosa

Paradajz i proizvodi od njega (sos, kečap, sok) često se navode kao okidači refluksa, ali se podnošljivost razlikuje od osobe do osobe. Neke studije pokazuju da ljudi sa GERB-om jedu paradajz podjednako često kao oni bez njega, pa uloga paradajza nije jednostavna.

Cleveland Clinic ističe da ne postoji jedna "GERB dijeta", ali da određena hrana nesumnjivo može da izazove refluks, i savetuje vođenje dnevnika ishrane da biste otkrili svoje lične okidače.

Kako to izgleda u praksi:

1. Dve do tri nedelje beležite šta ste jeli i kada se javila žgaravica.
2. Ako se paradajz stalno pojavljuje pre tegoba, probajte da ga pauzirate nedelju-dve pa vratite u maloj količini.
3. Ne zaključujte ništa na osnovu jednog obroka. Veličina porcije, kasna večera i masno jelo često pojačaju efekat.

Ako vam žgaravica ne prolazi ili se ponavlja, to je razlog za lekara, ne za samostalno lečenje hranom.

3. Bolest bubrega: kalijum je pravo pitanje

Kod hronične bolesti bubrega problem nije sam paradajz nego kalijum. Prema izvoru Kidney Vitality, kod stadijuma 1–3 sa normalnim kalijumom u krvi, svež paradajz u uobičajenim porcijama obično je u redu. Koncentrovani proizvodi (pire, sok, sušeni paradajz, sosovi) imaju znatno više kalijuma.

Kidney Care UK to ilustruje ovako: četvrtina srednje konzerve (400 g) seckanog paradajza daje otprilike isto kalijuma kao jedan svež paradajz od 100 g. Osobama kojima je savetovano smanjenje kalijuma preporučuju najviše jednu malu porciju dnevno.

Važno: koliko kalijuma smete dnevno određuje nefrolog ili nutricionista na osnovu vaših nalaza. Brojke sa interneta ne važe za svakoga, pa ih ovde namerno ne navodimo.

4. Osetljivost na histamin: simptomi koji liče na alergiju

Paradajz je među retkim biljnim namirnicama sa značajnijim sadržajem histamina (uz plavi patlidžan, spanać i avokado), a taj sadržaj jako varira. Kod osoba koje teže razgrađuju histamin, što se često pripisuje smanjenoj aktivnosti enzima DAO, mogu se javiti simptomi koji liče na alergiju.

Treba biti iskren: intolerancija na histamin je klinički koncept koji se još istražuje, a dijagnostika nije standardizovana. Ako sumnjate da je to vaš slučaj, ne preskačite lekara i ne izbacujte pola jelovnika na svoju ruku.

Mitovi: šta paradajz NE radi

Kamen u bubregu. Ovo je uglavnom netačno. Paradajz ima nizak sadržaj oksalata i bogat je citratima, koji pomažu u sprečavanju stvaranja kamenaca.

Artritis i "pomoćnice" (Solanaceae). Za tvrdnju da paradajz i srodno povrće pogoršava artritis nema naučnih dokaza ni za ni protiv. Većina priča je anegdotska. Ako primetite da vam određena hrana pogoršava zglobove, beležite to, ali ne pretpostavljajte da je krivac pravilo, a ne vaše telo.

Pregled: kome šta i kako

Stanje	Šta obično smeta	Na šta paziti
Alergija na polen (OAS)	Sirov paradajz	Kuvan često prolazi; ako ne prolazi, alergolog
Refluks	Sos, kečap, sok	Dnevnik ishrane, manje porcije
Bolest bubrega	Koncentrovani proizvodi (kalijum)	Količinu određuje nefrolog
Osetljivost na histamin	Paradajz, posebno veće količine	Stručna procena, ne samodijagnoza

Čime zameniti paradajz

Ako vam je savetovano da ga smanjite, cilj nije da ostanete bez boje i ukusa u tanjiru. Evo ideja:

• Za refluks: u izvorima se kao namirnice slične arome navode pečena crvena paprika, bundeva, mango i cvekla. Pečena paprika sa maslinovim uljem pravi odličan crveni namaz za testeninu.
• Za ograničen kalijum: krastavac i paprika su niži. Prema podacima iz izvora, srednji krastavac ima oko 147 mg kalijuma, srednja paprika oko 213 mg, a srednji paradajz oko 292 mg. Vrednosti za paradajz se između izvora razlikuju, pa ih shvatite kao okvirne, a tačan plan dogovorite sa stručnjakom.
• Za svrab usta od sirovog: probajte isto povrće u kuvanom ili pečenom obliku, uz oprez opisan gore.

Za porodicu: ako jedno dete ne podnosi sirov paradajz, a ostali ga vole, kuvajte sos, a salatu napravite od krastavca, paprike i šargarepe.

Za rekreativca: posle treninga sendvič sa pečenom paprikom, hummusom i klicama daje lepu boju i zasitnost bez paradajza.

Za početnika: ne izbacujte ništa "za svaki slučaj". Prvo posmatrajte, beležite, pa tek onda menjajte.

Pronađite u našoj radnji

U UNA Zdravoj Hrani nećete naći savet "ne jedite ovo ili ono", nego razgovor o tome šta vama prija. U radnji držimo organske žitarice, testenine i brašna za jela koja ne zavise od paradajza, čajeve i napitke, orašaste plodove i ostale zdrave grickalice, kao i superhranu poput čije, uz uputstvo kako se koristi. Za sezonske alternative i ideje pitajte prodavca. Imamo 15+ godina iskustva i radije ćemo vam preporučiti nešto po meri nego da guglate sami.

Za kraj

Paradajz nije neprijatelj, ali nije ni za svakoga u svakom obliku. Slušajte telo, beležite šta se dešava i sve ozbiljnije tegobe proverite kod lekara ili nutricionista. A kad vam zatreba ideja šta staviti u tanjir umesto paradajza, svratite do nas: Slobodana Penezića Krcuna (kod mosta u Bresnici), Kragujevac, Pon–Sub 07:30–21:00, nedeljom 08:00–15:00.

Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. Kod alergija, bolesti bubrega i drugih zdravstvenih stanja o ishrani se uvek posavetujte sa stručnim licem.