Egzotično voće u Srbiji: da li ga treba jesti?

Stojite ispred police u marketu. Mango, kivi i avokado izgledaju primamljivo, ali vam u glavi zuji: nije naše, putovalo je ko zna koliko, a ko zna čime je prskano. Hajde da razdvojimo šta je zaista tačno, šta je preterivanje, a šta jednostavno nije poznato.

Prvo pravilo: važnije je koliko voća jedete nego odakle je

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasli jedu najmanje 400 g voća i povrća dnevno, što odgovara pet porcija od po oko 80 g. Isto savetuje i Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut": svakog dana najmanje pet porcija voća i povrća.

Važna sitnica: ta preporuka ne pravi razliku između domaćeg i egzotičnog voća. Cilj je da se unosi dovoljno voća i povrća, a ne da se pazi na pasoš plodova. Ako vam kivi ili banana pomažu da dođete do pet porcija, a inače biste posegnuli za keksom, to je dobra razmena.

Zato je poštena kratka verzija odgovora na naslovno pitanje: može, ali ne mora, i ne treba da zameni ono što raste kod nas.

Da li je egzotično voće manje bezbedno?

Kratak odgovor: nema osnova da ga unapred proglasimo nebezbednim, ali ima razloga da ga operemo i izaberemo pažljivo. Evo šta podaci stvarno pokazuju, bez zastrašivanja.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) svake godine objavljuje izveštaj o ostacima pesticida. U njenim izveštajima hrana iz trećih zemalja ima višu stopu prekoračenja zakonski dozvoljene granice (MRL) od hrane proizvedene u zemljama koje izveštavaju, a pojedini egzotični proizvodi, poput pitahaje (zmajevog voća) i maracuje (pasiflore), u starijim izveštajima se ističu višim stopama neusaglašenosti.

Šta iz toga ne sledi: da je svako egzotično voće prskano više od domaćeg. Brojke su proseci i odnose se na odabrane proizvode i uzorke, ne na sve egzotično voće. A "prekoračenje granice" nije isto što i "opasno po zdravlje": EFSA ocenjuje da je rizik za potrošače u celini nizak. Za detalje pogledajte zvanično saopštenje: Pesticide residues in food: latest data released.

Praktično:

• Svako sveže voće operite pod mlazom hladne vode pre jela, kao što savetuje i Batut.
• Kod voća sa korom koju ne jedete (banana, mango, ananas, avokado), pazite da nož ne prenese koru na meso: operite voće pre sečenja.
• Raznovrsnost je najbolja zaštita: ne jedite svaki dan istu vrstu iz iste pošiljke, već mešajte domaće i uvozno.

A putovanje? Šta je stvarno važno

Koliko dugo egzotično voće putuje do naših polica, ne možemo da vam kažemo. Za Srbiju nema pouzdanog podatka o prosečnom trajanju transporta, pa nećemo izmišljati broj dana. Isto tako, ne postoji potvrda da je putovalo voće "manje hranljivo" zbog transporta, pa tu tvrdnju ostavljamo po strani.

Ono što se zna odnosi se na životnu sredinu, i tu je slika zanimljiva:

• Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Food procenjuje da transport hrane ("food miles") čini oko 19% emisija prehrambenog sistema, a da prevoz voća i povrća čini 36% tih emisija. Drugi izvori, kao Our World in Data, daju znatno manji udeo, pa te procene treba čitati oprezno.
• Mnogo je važnije kako voće putuje nego koliko kilometara pređe. Avion čini samo mali deo "food miles", ali emituje višestruko više CO2 po toni-kilometru od broda.

Šta to znači na polici? Voće koje je putovalo brodom (tipično banane, citrusi, avokado, ananas) ima znatno manji prevozni otisak od osetljivog voća koje stiže avionom (često sitno, lako kvarljivo, poput pojedinih bobica). Ako brinete o tome, birajte tvrđe voće koje podnosi brodski prevoz, a osetljivo egzotično voće ostavite kao povremenu poslasticu.

Zanimljivo je i ovo: prema Our World in Data, odluka šta jedete obično znači više za ukupan uticaj ishrane nego da li je hrana lokalna. Dakle, nije greh pojesti bananu, ali ni jabuka sa dvorišta nije automatski "čistija" od svega ostalog. Više o tome: Our World in Data.

Domaće i sezonsko: šta je razumno za svaku sezonu

Batut savetuje da se leti ishrana zasniva na većem unosu svežeg sezonskog voća i povrća, kao izvora vode, vitamina, minerala i vlakana. Za zimu navodi jabuke, mandarine, pomorandže i kivi (uz karfiol, brokoli, šargarepu, celer i cveklu). Primetite: čak i na zvaničnoj zimskoj listi nalaze se citrusi i kivi koji ne rastu masovno kod nas. Zdrava ishrana nije "samo domaće ili ništa".

Praktična orijentacija po sezonama:

Sezona	Domaće što vredi uzeti	Egzotika koja se lepo uklapa
Proleće	jagode, rane trešnje	banana u smutiju, limun
Leto	breskve, kajsije, lubenica, maline	povremeno mango ili ananas
Jesen	jabuke, kruške, grožđe, dunje, šljive	kivi, narandže počinju sezonu
Zima	jabuke, kruške, sušeno voće i orašasti plodovi	mandarine, pomorandže, kivi

Pravilo palca: osnova je sezonsko i domaće, a egzotično je dopuna za raznovrsnost.

Vitamin C: gde je domaće voće jače nego što mislite

Najčešći razlog zašto ljudi jedu egzotično voće jeste vitamin C i "imunitet". Količine vitamina C variraju po sorti, zrelosti i načinu čuvanja, pa tačne brojeve ne navodimo; za konkretne vrednosti proverite zvanične tabele sastava hrane. Ono što se može reći opisno:

• kivi je dobar izvor vitamina C,
• crna ribizla, koja uspeva kod nas, u laboratorijskoj studiji imala je znatno više vitamina C od goji bobica,
• avokado je odličan zbog masti i teksture, ali ga nema smisla birati zbog vitamina C.

Zaključak bez preterivanja: nemojte se oslanjati na jednu egzotičnu namirnicu "za imunitet". Različito voće na dnevnom nivou radi bolje od jednog "čudotvornog" izbora.

Goji bobice: kako ih realno koristiti

Goji se često predstavlja kao "superhrana", ali budimo precizni: istraživanja potvrđuju sadržaj polifenola i karotenoida u bobicama, a pregledi navode i moguće antioksidativne i druge zdravstvene efekte, ali uglavnom iz laboratorijskih i studija na životinjama, pa su potrebna dodatna klinička istraživanja. Zato je goji dobra, hranljiva sušena bobica, a ne lek ni čudo. Zanimljivo je i da se goji uzgaja u Srbiji, pa nije jasno "uvozno naspram domaćeg".

Kako ga koristiti u svakodnevici:

• šaka u ovsenoj kaši ili jogurtu,
• u domaćoj mešavini sa orasima i semenkama za užinu,
• natopljen 10 minuta u toploj vodi ili čaju, pa dodat u kolač ili musli.

Sušeno voće je koncentrisano, pa se porcija računa po šaci, ne po tanjiru. Ako uzimate lekove (naročito za razređivanje krvi) ili imate zdravstveni problem, o većem unosu bilo koje "superhrane" prvo se posavetujte sa lekarom.

Šta je najpametnije staviti u korpu

Sažeto, za tri tipa čitalaca:

Porodica sa decom: jabuke, kruške i sezonsko voće kao osnova, a banana i mandarine kao praktična užina za školu. Egzotika nije zabranjena, samo nije osnova.

Rekreativac: banana pre treninga, kivi i bobice kao deo doručka, šaka orašastih plodova umesto pločice iz kioska.

Početnik u zdravoj ishrani: ne menjajte sve odjednom. Cilj su pet porcija voća i povrća dnevno, a vrsta voća je sekundarna. Počnite od onog što stvarno volite da jedete, jer će se tako navika i održati.

Česte greške:

• kupovina velike količine osetljivog egzotičnog voća koje propadne pre nego što ga pojedete,
• jedenje voća nepranog jer "ima koru",
• uverenje da "organsko" automatski znači hranljivije: za tu tvrdnju nemamo pouzdan dokaz, pa je ne uopštavamo.

Pronađite u našoj radnji

U UNA Zdravoj Hrani nećete naći savet "jedite samo ovo", već izbor za svaki dan. Kod nas možete naći organske proizvode proverenih proizvođača, orašaste plodove, proteinske i voćne pločice kao zamenu za grickalice iz kioska, kao i superhranu poput čije i goji bobica, uz uputstvo kako da je zaista koristite. Ako ne znate šta da uzmete za sebe ili porodicu, pitajte nas: 15 i više godina iskustva služi upravo tome. Za konkretne marke i trenutnu ponudu, najbrže je da svratite.

Na kraju

Egzotično voće nije ni neprijatelj ni spasilac. Jedite ga ako volite, operite ga, birajte pametno, a osnovu ishrane neka čini sezonsko i domaće voće i povrće. Pet porcija dnevno je važnije od porekla bilo koje od njih.

Svratite do nas na adresu Slobodana Penezića Krcuna (kod mosta u Bresnici), Kragujevac, radnim danima i subotom od 07:30 do 21:00, nedeljom od 08:00 do 15:00, pa zajedno složimo korpu po vašoj meri.

Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara ili nutricioniste. Ako imate zdravstvenih tegoba, alergija ili uzimate terapiju, posavetujte se sa stručnim licem pre promene ishrane.