Antibiotici i slatkiši: šta nova studija kaže o crevima

Piše vam se kurs antibiotika, a kod kuće stoji kolač od komšinice, čokolada u fioci i sok u frižideru. Pitate se da li to ima veze sa crevima i da li treba nešto da menjate u ishrani. Evo šta je nedavna studija zaista pokazala, šta nije, i šta iz toga možete praktično da izvučete.

Šta su naučnici zapravo istraživali

Studija „Sugar-rich foods exacerbate antibiotic-induced microbiome injury" objavljena je u časopisu Nature krajem septembra 2026. Radili su je istraživači iz NYU Langone Health, City of Hope i Memorial Sloan Kettering. Pratili su 9.419 obroka koje je pojelo 173 hospitalizovanih pacijenata i sve to uporedili sa promenama u crevnom mikrobiomu, odnosno zajednici bakterija u crevima.

Prednost ove studije je to što su pacijenti jeli hranu koju je pripremala bolnica, pa su istraživači tačno znali šta je ko i koliko pojeo. U većini studija o ishrani to nije slučaj, jer se ljudi oslanjaju na sećanje. Analizirano je 1.009 uzoraka stolice od 158 pacijenata, a svi su dobili bar jedan antibiotik. Veliki deo njih (138, odnosno 80%) dobio je antibiotike šireg spektra.

Šta su našli (i ko su ti pacijenti)

Ovo je najvažniji deo, pa ga čitajte pažljivo. Učesnici su bili odrasli lečeni od krvnih malignih bolesti, hospitalizovani zbog transplantacije matičnih ćelija. To je grupa sa posebno visokim rizikom od teškog narušavanja crevnog mikrobioma.

Nalazi su sledeći:

• Slatkiši su u studiji bili definisani kao šećeri, zaslađena hrana i pića. Većina drugih vrsta hrane nije bila povezana sa promenama raznovrsnosti crevnih bakterija.
• Slatkiši sami, bez antibiotika, nisu bili značajno povezani sa slabijom raznovrsnošću mikrobioma. Šećer je delovao kao pojačivač štete koju već prave antibiotici.
• Slatka ishrana uz antibiotike bila je povezana sa porastom bakterije Enterococcus faecium, koja se vezuje za infekcije koje se teško leče.
• Eksperimenti na miševima dali su sličan rezultat. Istraživači ipak ističu da je otvoreno pitanje da li šećer direktno podstiče tu bakteriju ili deluje nekim drugim putem.

Mediji su preneli i brojku o padu raznovrsnosti mikrobioma za svakih dodatnih 100 grama slatkiša, ali se izveštaji razilaze oko tačnog procenta. Zato je ovde ne navodimo kao činjenicu. Ko želi tačne podatke, treba da pogleda originalni rad u časopisu Nature.

Šta ova studija ne dokazuje

Pošteno je reći i granice, jer se u medijima lako pretvore u „zabranjeno je sve slatko":

• Nije dokazano za svakoga. Učesnici su bili teško bolesni pacijenti na intenzivnoj antibiotskoj terapiji. Nije potvrđeno da isti obim efekta važi za zdravu osobu koja pije uobičajeni kratki kurs antibiotika zbog upale grla ili infekcije mokraćnih puteva.
• Povezanost, ne dokaz uzroka. Studija je opservaciona, uz eksperimente na miševima. Pokazuje da se stvari javljaju zajedno, a ne da je šećer dokazani uzrok kod ljudi.
• Nije klinička preporuka. Autori sugerišu privremeno smanjenje slatkiša tokom i posle antibiotske terapije, ali naglašavaju da su potrebna klinička ispitivanja.

Dr Jonathan Peled, jedan od istraživača, smatra da rešenje možda nije potpuno izbacivanje šećera iz ishrane, nego izbegavanje slatkiša baš u periodu dok se uzimaju antibiotici. Njegova poruka je umerenost u tom kratkom periodu, a ne stroga dijeta.

Šta to znači u vašoj kuhinji

Ako ste na terapiji antibioticima, razumna i bezbedna praksa je da u tih nekoliko dana ograničite slatkiše i zaslađena pića, a da ostatak ishrane održavate običnom i raznovrsnom. Ne morate ništa „čistiti" ni gladovati. Dovoljno je da zamenite ono što je očigledno slatko.

Za SZO se ne radi o preporuci za vreme terapije, ali je korisna mera za razmišljanje o šećeru uopšte. SZO preporučuje da slobodni šećeri budu ispod 10% ukupnog energetskog unosa, a dalje smanjenje ispod 5% donosi dodatne koristi. Slobodni šećeri su oni koje proizvođač ili potrošač dodaje hrani i pićima, kao i šećeri iz meda, sirupa i voćnih sokova. Tu preporuku možete uzeti kao opšti okvir, ne kao pravilo za period antibiotika.

Praktične zamene za ta dva-tri dana:

Umesto	Probajte
Keks i napolitanke uz kafu	Šaka neslanih orašastih plodova
Zaslađeni voćni jogurt	Obični jogurt sa malo narendanog voća
Gazirani sok ili sok iz kutije	Voda, nezaslađen biljni čaj
Čokoladica iz kioska	Voćna pločica bez dodatog šećera ili suvo voće u maloj količini
Zaslađene pahuljice za doručak	Ovsene pahuljice ili integralne žitarice

Napomena: suvo voće i sokovi sadrže prirodne šećere, pa ni njih ne treba preterivati. Čitajte deklaracije i birajte proizvode bez dodatog šećera.

Savet za različite ukućane

Porodica sa decom. Deca na antibioticima često traže slatko jer se osećaju loše. Umesto sokova, ponudite razređen domaći kompot bez šećera ili obično voće. Za dete se o probioticima i svemu ostalom uvek najpre posavetujte sa pedijatrom.

Rekreativac. Ako treniranje ne prekidate, pazite na energetske gelove, sportske napitke i pločice, jer su često pune šećera. Birajte jednostavne obroke od integralnih namirnica i ne prekidajte terapiju zbog treninga.

Početnik u zdravoj ishrani. Ovo je dobra prilika da naučite da čitate deklaracije. Potražite „šećeri" u tabeli nutritivnih vrednosti i obratite pažnju na redosled sastojaka.

Šta se zna o probioticima uz antibiotike

Jedini dobro potkrepljen podatak odnosi se na dijareju povezanu sa antibioticima. Meta-analiza 36 randomizovanih studija sa 9.312 odraslih pokazala je da probiotici smanjuju učestalost te dijareje za 38%. Druga meta-analiza, 42 studije sa 11.305 odraslih, našla je rizik od 13,7% uz probiotike naspram 18,8% bez njih, uz dokaze umerenog kvaliteta i bez ozbiljnih neželjenih efekata.

Treba biti jasan oko granica. Ti podaci govore o sprečavanju dijareje, a ne o tome da probiotici „vraćaju" mikrobiom u prvobitno stanje. Za fermentisane namirnice poput kefira, jogurta ili kiselog kupusa nema potvrđenih preporuka o količinama. Mogu biti deo raznovrsne ishrane, ali ih ne treba predstavljati kao dokazano rešenje.

Još jedan koristan savet: koautor studije Marcel van den Brink savetuje pacijentima da lekara pitaju da li je antibiotik pažljivo izabran među podjednako delotvornim opcijama. To je pitanje koje možete postaviti i vi.

Kada razgovarati sa lekarom ili apotekarom

• Pre uzimanja bilo kog probiotika ili suplementa tokom terapije, posebno ako imate hronično oboljenje ili slab imunitet.
• Ako dijareja traje, pojavi se krv u stolici, jaka bol u stomaku ili groznica.
• Ako antibiotik ne pomaže ili imate neobične simptome. Nikad ne prekidajte terapiju na svoju ruku.

Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Dozu i trajanje antibiotske terapije uvek određuje lekar.

Pronađite u našoj radnji

U UNA Zdravoj Hrani imamo ono što vam treba za ove dane: probiotike u kategoriji suplemenata, orašaste plodove i voćne pločice kao zamenu za kioske grickalice, organske žitarice i integralna brašna, kao i biljne čajeve i napitke bez šećera. Ne morate da nagađate šta da uzmete. Dođite, ispričajte nam situaciju i prodavac sa petnaestak godina iskustva će vas uputiti, uz napomenu da se o terapiji uvek dogovarate sa svojim lekarom.

Nalazimo se na adresi Slobodana Penezića Krcuna, kod mosta u Bresnici, 34000 Kragujevac. Radimo ponedeljkom do subote od 07:30 do 21:00, a nedeljom od 08:00 do 15:00. Telefon: 034 387 257.

Zaključak

Studija je zanimljiv podsetnik da ono što jedemo može uticati i na to kako se naša creva nose sa antibioticima, ali dokazi dolaze iz vrlo specifične grupe teško obolelih pacijenata i još čekaju potvrdu kliničkim ispitivanjima. Za većinu nas razumna mera je jednostavna: tokom kratke terapije manje slatkiša, više običnih, raznovrsnih namirnica, i razgovor sa lekarom oko svega ostalog. Ako vam treba pomoć pri izboru, svratite do nas u radnju.

Izvori: ScienceDaily, City of Hope, Svetska zdravstvena organizacija (slobodni šećeri), PubMed meta-analiza o probioticima.